Porodjaj kod kuce sa medicinske
strane gledista spade u veoma rizicne porodjaje.Medjutim puno novonastalih
majki tou tvrdnju pobijaju svojim iskustvom. Da radjanje deteta treba biti
jedan veoma lep cin koji se pamti I u sto mitnijoj I stalozenijoj okolini se
svakako slazem.Majci koja radja ne samo da je potrebna podrska okoline vec I smirenost
da smogne snage prilikom donosenja novog zivota na ovaj svet.Takodje je vrlo
vazno da buduca majka oko sebe ima veliku podrsku koja ce joj pomagati u novonastaloj
situaciji,
 |
| pinters |
Nasem pozivu da svoje predivno
iskustvo povodom svog porodjaja pridruzila se mama Andjela koja je vrlo
detaljno I sa puno elana opisala kako je dozivela svoj porodjaj koji se desio u
kucnim uslovima.
Kada smo je pitali koji joj je to porodjaj po redu bio veoma nas je iznenadila svojim odgovorom jer smo ocekivali mamu sa visestrukim iskustvom porodjaja u bolnickim uslovima pa je jednostavno zelela da isproba I ovaj vid porodjaja kad njen odgovor je bio :
To mi je bio prvi porođaj.
“Kako ste saznali za ovaj vid porodjaja ? Kako ste se informisali oko ovog vida porodjaja?”
Saznala sam preko drugarice koja je bila dula na nekoliko kućnih porođaja a potom sam počela da prikupljam informacije preko interneta. Pročitala sam knjige o prirodnom porođaju od Ine May Gaskin, Michel Odent i Frederick Leboyer. Kad sam se odlučila za kućni porođaj, krajem četvrtog meseca trudnoće, krenula sam na psihofizičku pripremu kod babice Divne i znanje koje sam stekla tu mi je jako značilo.
“Kako su vasi ukucani reagovali na vasu odluku?”
Za moju odluku znali su samo moj muž i moja majka. Muž je najpre bio uplašen ali kako je vreme prolazilo sve se manje plašio jer se i on pored mene informisao dosta o kućnom porođaju. Na kraju ne samo da nije bio napet tokom porođaja, već mi je bio velika podrška. Mama me je od samog početka podržala iako je sve vreme imala određenu dozu straha.
“Mozete li nam reci kako je tekao sam cin vaseg porodjaja ? Ko je sve tu bio bio kao vasa pomoc i podrska ?”
Ja sam planirala da imam asistiran kućni porođaj, tj. da bude i babica prisutna. Muž je hteo da bude tu kao emotivna podrška i plan je bio da bude tu i moja mama ali je ona stigla tek nakon bebe jer se sve odvilo brže nego što je bilo ko očekivao.
Porođajne kontrakcije su počele u 4 i nešto ujutru, dan pre termina. Dogovor sa babicom Divnom bio je taj da kad izmerim deset istih kontrakcija da joj se javim jer to znači da je porođaj sigurno počeo. Nastavila sam da ležim u krevetu i da se odmaram između kontrakcija, tad su imale razmak od oko 8 minuta. Posle desete kontrakcije, oko pola 6 ujutru, poslala sam Divni poruku iskreno nadajući da je neće probuditi. Tad sam ustala iz kreveta a muža sam ostavila da spava.
S obzirom da mi je prvo dete mislila sam da će ceo porođaj dosta da traje. Divna je pričala kako joj se dešavalo da se prvorotke porađaju ponekad i dva dana, tako da sam računala da će moj porođaj trajati bar ceo dan. Pričala nam je kako većina žena misli da im je dilatacija veća nego što jeste, da imaju recimo kontakcije 5-6 sati i da su ubeđene da su otvorene bar 5 cm a ono kad ih ona pregleda bude jedva 2 cm. Tako da sam ja pričala sebi da neću da se opterećujem oko centimetara, da će porođaj ići sam svojim tokom i da ja jedino treba da pravilno dišem. Ne treba ni o čemu da mislim, samo treba da se opustim.
Počela sam da sređujem dnevnu sobu, očistila sam kavez našem kuniću, hodala sam po kući, sve to između kontrakcija, a kad bi došla kontrakcija samo sam disala duboko i mislila o tome kako ću uskoro upoznati našu bebu. Tad me nisu previse bolele kontrakcije, bile su malo jače nego mentrualni bolovi. Muž je ustao oko 7 ujutru da se sprema za posao i tad sam mu rekla da je porođaj počeo. Kontrakcije su već bile na oko 6 minuta razmaka. Divna me je nazvala oko pola 8 da javi da se probudila i da pita kako sam. Rekla sam kako je sve u redu i kako nema potrebe još da dolazi jer će sigurno ovo sporo da ide s obzirom da sam prvorotka. Posle našeg razgovora sam počela da dišem prvi tip disanja tokom kontrakcija jer su počele više da me bole. Sve vreme sam se šetala a kad bi krenula kontrakcija naslonila bih ruke na stočić u dnevnoj sobi i njihala bih kukovima. To me je jako opuštalo.
Kontrakcije su počele da bole sve više i više i oko pola 9 se desilo da sam vrisnula tokom jedne. Tad sam rekla mužu da nazove Divnu da dođe što pre može jer mi treba pomoć da dišem kako treba tokom kontrakcija. Počela sam da dišem drugi tip disanja, i dalje ubeđena da sam ja negde na početku dilatacije. Iskreno tad sam se osećala malo razočarano u sebe. Bolelo me je dosta i osećala sam se kako to sve teže podnosim nego što sam mislila da ću moći. Rekla sam mužu da se javi i mojoj mami, ona još nije ni znala da je porođaj počeo. Razmak između kontrakcije se sve više smanjivao a bol je samo bio veći. Trudila sam se da dišem pravilno tokom svake kontrakcije a ne da vrištim iako mi se dešavalo da mi izleti neki vrisak ponekad. Ležala sam na trosedu, na stomaku ali naslonjena na kolena i laktove, tako mi je najviše prijalo. Kad god bi se završila kontrakcija muž bi me pomazio po kosi i rekao “Bravo, ide ti super! Ponosan sam na tebe“. To mi je mnogo značilo. Tokom kontrakcija nisam htela da me dira. Rekla sam mu tad da ako dođe Divna i kaže mi da sam otvorena samo 2 cm da ne znam kako ću izdržati do kraja. Ne sećam se tačno kad, ali negde oko 9 ujutru sam krenula da osećam jak pritisak dole tokom svake kontrakcije. Uplašilo me je to malo, nije mi bilo jasno odakle dolazi sad taj pritisak. “Pa ja sam prvorotka“ mislila sam u sebi, nemoguće je da me ovo beba gura, mora da me boli ovako kontrakcija. Nisam imala pojma koliko sam bila dilatirana, samo znam da me je dosta bolelo.
Divna je stigla tek oko 9:40, i možda dva minuta pre nego što je ušla na naša vrata pomislila sam da su stale kontrakcije. Prilazi mi i ja joj kažem “Divna, ne znam šta se dešava. Osećam kao da me beba gura ali nekako mi je nemoguće da je sve tako brzo išlo“. Pregledala me je i rekla “Pa Anđela, ti si potpuno u pravu. Skroz si dilatirana i beba se spustila, samo što nije izašla“. “Stvarno? Pa ja moram da Vas zagrlim!“ sam rekla od sreće. Tu sam je jako zagrlila i poljubila u obraz. Kako je to divno, da se tako oseća porodilja prema osobi koja joj asistira u porođaju. Mnogo je to lepše nego da si okružen nepoznatim ljudima koji su vrlo često i neljubazni. “Šta sad?“ pitam je. “Samo slušaj svoje telo, kao što si do sad i radila“.
“Još malo bebo, još malo pa ćemo se upoznati. Ajmo sad ti i ja zajedno, ti guraš iznutra ja od spolja, možemo mi to“. Sećam se da sam tako nešto pričala svojoj bebi. Nisam htela da ležim na trosedu pa mi je muž doneo strunjaču koju smo stavili pored troseda. Prvo sam mislila da ću da legnem leđima na nju ali kako je krenuo napon ja sam stala na kolena a ruke su mi bile na trosedu. Divna je stajala iza mene. Kad god sam osećala napon gurala sam i vrlo brzo je Divna rekla kako se rodila glavica. Tad sam krenula glasno da se smejem od sreće, znala sam da je samo još malo ostalo. Pri sledećem naponu sam izgurala i ostatak bebice, Divna ju je prihvatila i odmah mi je dala u naručje. Ja sam legla na strunjaču sa mojom ćerkom na grudima i odmah su nas pokrili ćebetom da se ugrejemo. Taj osećaj, tek rođene bebe na mojim grudima bio je najlepši osećaj koji sam u životu imala.
Moja sreća se rodila u 10:22, oko 6 sati posle prve kontrakcije. Već posle nekoliko minuta počela je da sisa a ubrzo je stigla i moja mama. Iznenadila se što sam se već porodila ali je bila oduševljena što je postala baba. Oko pola sata posle porođaja ustala sam da porodim posteljicu, sa sve bebom u naručju. Nije mi bilo teško, osećala sam se kao najveći pobednik, kao da mogu najvišu planinu u tom trenutku da osvojim, ništa mi se nije činilo teškim tad. Izgovorila sam čak rečenicu “Ako ovako izgleda porođaj ja mogu i sedmoro dece da rodim“.
Po Divninim rečima porodila sam se kao trećerotka, a ne prvorotka. Nisam se ni malo pocepala, čak ginekolog koja me je pregledala posle porođaja nije mogla da veruje da sam se uopšte i porodila jer nisam imala ni tačku dole kako je rekla. Ono što je zanimljivo jeste to da sam ja sve vreme tokom kontrakcija mislila kako loše podnosim početak porođaja dok ustvari sam odlično podnosila kraj porođaja.
Tek oko dva sata posle porođaja smo presekli pupčanik koji je davno prestao da pulsira. Beba je mirno spavala u tatinom naručju a ja sam ustala da se istuširam i obučem. Bio je to najlepši dan u mom životu.
“Posle vaseg iskustva da li biste ponovo prosli kroz isto iskustvo?”
Naravno! Posle tako divnog porođaja ne mogu ni da zamislim da trpim bolnički porođaj!
“ Sta biste porucili trudnicama koje planiraju da se porode na isti nacin ( savet njima) ?”
Mislim da je najvažnije da budu opuštene i da duboko veruju u sebe i prirodan čin rađanja. Ja sam neko ko ujedno veruje i u medicinu, tako da sam uredno vodila trudnoću u svom domu zdravlja. Pre devetog meseca sam našla doktorku koja podržava kućni porođaj tako da sam kod nje išla na ctg a ne u bolnicu. Ona je znala da ću se poroditi kod kuće i podržala me je u tome. Tako da bih preporučila svim trudnicama da nađu doktora kome veruju. Takođe mislim da je najpametnije da ne pričaju okolini o svom planu, u mom slučaju samo muž i mama su znali. Okolina samo može da vas uplaši. I još jedan savet! Lažite okolinu o svom terminu! Ja sam svima rekla da mi je termin zapravo 10 dana kasnije nego što je zapravo bio. Naravno babica je znala kad mi je termin i muž takođe, ali verujte mi, nema potrebe iko drugi još da zna. Poslednje što vam treba u danima kada čekate porođaj jeste da vas neko smara pitanjima “kad ćeš se poroditi?“ ili ako premašite termin “kako se osećaš u desetom mesecu?“ i “kad ćeš više u bolnicu da te porode?“.
I za kraj, uživajte u svojoj trudnoći. Nema ničeg lepšeg nego znati da u vama raste biće koje ste sa ljubavlju stvorili.
Kada smo je pitali koji joj je to porodjaj po redu bio veoma nas je iznenadila svojim odgovorom jer smo ocekivali mamu sa visestrukim iskustvom porodjaja u bolnickim uslovima pa je jednostavno zelela da isproba I ovaj vid porodjaja kad njen odgovor je bio :
To mi je bio prvi porođaj.
“Kako ste saznali za ovaj vid porodjaja ? Kako ste se informisali oko ovog vida porodjaja?”
Saznala sam preko drugarice koja je bila dula na nekoliko kućnih porođaja a potom sam počela da prikupljam informacije preko interneta. Pročitala sam knjige o prirodnom porođaju od Ine May Gaskin, Michel Odent i Frederick Leboyer. Kad sam se odlučila za kućni porođaj, krajem četvrtog meseca trudnoće, krenula sam na psihofizičku pripremu kod babice Divne i znanje koje sam stekla tu mi je jako značilo.
“Kako su vasi ukucani reagovali na vasu odluku?”
Za moju odluku znali su samo moj muž i moja majka. Muž je najpre bio uplašen ali kako je vreme prolazilo sve se manje plašio jer se i on pored mene informisao dosta o kućnom porođaju. Na kraju ne samo da nije bio napet tokom porođaja, već mi je bio velika podrška. Mama me je od samog početka podržala iako je sve vreme imala određenu dozu straha.
“Mozete li nam reci kako je tekao sam cin vaseg porodjaja ? Ko je sve tu bio bio kao vasa pomoc i podrska ?”
Ja sam planirala da imam asistiran kućni porođaj, tj. da bude i babica prisutna. Muž je hteo da bude tu kao emotivna podrška i plan je bio da bude tu i moja mama ali je ona stigla tek nakon bebe jer se sve odvilo brže nego što je bilo ko očekivao.
Porođajne kontrakcije su počele u 4 i nešto ujutru, dan pre termina. Dogovor sa babicom Divnom bio je taj da kad izmerim deset istih kontrakcija da joj se javim jer to znači da je porođaj sigurno počeo. Nastavila sam da ležim u krevetu i da se odmaram između kontrakcija, tad su imale razmak od oko 8 minuta. Posle desete kontrakcije, oko pola 6 ujutru, poslala sam Divni poruku iskreno nadajući da je neće probuditi. Tad sam ustala iz kreveta a muža sam ostavila da spava.
S obzirom da mi je prvo dete mislila sam da će ceo porođaj dosta da traje. Divna je pričala kako joj se dešavalo da se prvorotke porađaju ponekad i dva dana, tako da sam računala da će moj porođaj trajati bar ceo dan. Pričala nam je kako većina žena misli da im je dilatacija veća nego što jeste, da imaju recimo kontakcije 5-6 sati i da su ubeđene da su otvorene bar 5 cm a ono kad ih ona pregleda bude jedva 2 cm. Tako da sam ja pričala sebi da neću da se opterećujem oko centimetara, da će porođaj ići sam svojim tokom i da ja jedino treba da pravilno dišem. Ne treba ni o čemu da mislim, samo treba da se opustim.
Počela sam da sređujem dnevnu sobu, očistila sam kavez našem kuniću, hodala sam po kući, sve to između kontrakcija, a kad bi došla kontrakcija samo sam disala duboko i mislila o tome kako ću uskoro upoznati našu bebu. Tad me nisu previse bolele kontrakcije, bile su malo jače nego mentrualni bolovi. Muž je ustao oko 7 ujutru da se sprema za posao i tad sam mu rekla da je porođaj počeo. Kontrakcije su već bile na oko 6 minuta razmaka. Divna me je nazvala oko pola 8 da javi da se probudila i da pita kako sam. Rekla sam kako je sve u redu i kako nema potrebe još da dolazi jer će sigurno ovo sporo da ide s obzirom da sam prvorotka. Posle našeg razgovora sam počela da dišem prvi tip disanja tokom kontrakcija jer su počele više da me bole. Sve vreme sam se šetala a kad bi krenula kontrakcija naslonila bih ruke na stočić u dnevnoj sobi i njihala bih kukovima. To me je jako opuštalo.
Kontrakcije su počele da bole sve više i više i oko pola 9 se desilo da sam vrisnula tokom jedne. Tad sam rekla mužu da nazove Divnu da dođe što pre može jer mi treba pomoć da dišem kako treba tokom kontrakcija. Počela sam da dišem drugi tip disanja, i dalje ubeđena da sam ja negde na početku dilatacije. Iskreno tad sam se osećala malo razočarano u sebe. Bolelo me je dosta i osećala sam se kako to sve teže podnosim nego što sam mislila da ću moći. Rekla sam mužu da se javi i mojoj mami, ona još nije ni znala da je porođaj počeo. Razmak između kontrakcije se sve više smanjivao a bol je samo bio veći. Trudila sam se da dišem pravilno tokom svake kontrakcije a ne da vrištim iako mi se dešavalo da mi izleti neki vrisak ponekad. Ležala sam na trosedu, na stomaku ali naslonjena na kolena i laktove, tako mi je najviše prijalo. Kad god bi se završila kontrakcija muž bi me pomazio po kosi i rekao “Bravo, ide ti super! Ponosan sam na tebe“. To mi je mnogo značilo. Tokom kontrakcija nisam htela da me dira. Rekla sam mu tad da ako dođe Divna i kaže mi da sam otvorena samo 2 cm da ne znam kako ću izdržati do kraja. Ne sećam se tačno kad, ali negde oko 9 ujutru sam krenula da osećam jak pritisak dole tokom svake kontrakcije. Uplašilo me je to malo, nije mi bilo jasno odakle dolazi sad taj pritisak. “Pa ja sam prvorotka“ mislila sam u sebi, nemoguće je da me ovo beba gura, mora da me boli ovako kontrakcija. Nisam imala pojma koliko sam bila dilatirana, samo znam da me je dosta bolelo.
Divna je stigla tek oko 9:40, i možda dva minuta pre nego što je ušla na naša vrata pomislila sam da su stale kontrakcije. Prilazi mi i ja joj kažem “Divna, ne znam šta se dešava. Osećam kao da me beba gura ali nekako mi je nemoguće da je sve tako brzo išlo“. Pregledala me je i rekla “Pa Anđela, ti si potpuno u pravu. Skroz si dilatirana i beba se spustila, samo što nije izašla“. “Stvarno? Pa ja moram da Vas zagrlim!“ sam rekla od sreće. Tu sam je jako zagrlila i poljubila u obraz. Kako je to divno, da se tako oseća porodilja prema osobi koja joj asistira u porođaju. Mnogo je to lepše nego da si okružen nepoznatim ljudima koji su vrlo često i neljubazni. “Šta sad?“ pitam je. “Samo slušaj svoje telo, kao što si do sad i radila“.
“Još malo bebo, još malo pa ćemo se upoznati. Ajmo sad ti i ja zajedno, ti guraš iznutra ja od spolja, možemo mi to“. Sećam se da sam tako nešto pričala svojoj bebi. Nisam htela da ležim na trosedu pa mi je muž doneo strunjaču koju smo stavili pored troseda. Prvo sam mislila da ću da legnem leđima na nju ali kako je krenuo napon ja sam stala na kolena a ruke su mi bile na trosedu. Divna je stajala iza mene. Kad god sam osećala napon gurala sam i vrlo brzo je Divna rekla kako se rodila glavica. Tad sam krenula glasno da se smejem od sreće, znala sam da je samo još malo ostalo. Pri sledećem naponu sam izgurala i ostatak bebice, Divna ju je prihvatila i odmah mi je dala u naručje. Ja sam legla na strunjaču sa mojom ćerkom na grudima i odmah su nas pokrili ćebetom da se ugrejemo. Taj osećaj, tek rođene bebe na mojim grudima bio je najlepši osećaj koji sam u životu imala.
Moja sreća se rodila u 10:22, oko 6 sati posle prve kontrakcije. Već posle nekoliko minuta počela je da sisa a ubrzo je stigla i moja mama. Iznenadila se što sam se već porodila ali je bila oduševljena što je postala baba. Oko pola sata posle porođaja ustala sam da porodim posteljicu, sa sve bebom u naručju. Nije mi bilo teško, osećala sam se kao najveći pobednik, kao da mogu najvišu planinu u tom trenutku da osvojim, ništa mi se nije činilo teškim tad. Izgovorila sam čak rečenicu “Ako ovako izgleda porođaj ja mogu i sedmoro dece da rodim“.
Po Divninim rečima porodila sam se kao trećerotka, a ne prvorotka. Nisam se ni malo pocepala, čak ginekolog koja me je pregledala posle porođaja nije mogla da veruje da sam se uopšte i porodila jer nisam imala ni tačku dole kako je rekla. Ono što je zanimljivo jeste to da sam ja sve vreme tokom kontrakcija mislila kako loše podnosim početak porođaja dok ustvari sam odlično podnosila kraj porođaja.
Tek oko dva sata posle porođaja smo presekli pupčanik koji je davno prestao da pulsira. Beba je mirno spavala u tatinom naručju a ja sam ustala da se istuširam i obučem. Bio je to najlepši dan u mom životu.
“Posle vaseg iskustva da li biste ponovo prosli kroz isto iskustvo?”
Naravno! Posle tako divnog porođaja ne mogu ni da zamislim da trpim bolnički porođaj!
“ Sta biste porucili trudnicama koje planiraju da se porode na isti nacin ( savet njima) ?”
Mislim da je najvažnije da budu opuštene i da duboko veruju u sebe i prirodan čin rađanja. Ja sam neko ko ujedno veruje i u medicinu, tako da sam uredno vodila trudnoću u svom domu zdravlja. Pre devetog meseca sam našla doktorku koja podržava kućni porođaj tako da sam kod nje išla na ctg a ne u bolnicu. Ona je znala da ću se poroditi kod kuće i podržala me je u tome. Tako da bih preporučila svim trudnicama da nađu doktora kome veruju. Takođe mislim da je najpametnije da ne pričaju okolini o svom planu, u mom slučaju samo muž i mama su znali. Okolina samo može da vas uplaši. I još jedan savet! Lažite okolinu o svom terminu! Ja sam svima rekla da mi je termin zapravo 10 dana kasnije nego što je zapravo bio. Naravno babica je znala kad mi je termin i muž takođe, ali verujte mi, nema potrebe iko drugi još da zna. Poslednje što vam treba u danima kada čekate porođaj jeste da vas neko smara pitanjima “kad ćeš se poroditi?“ ili ako premašite termin “kako se osećaš u desetom mesecu?“ i “kad ćeš više u bolnicu da te porode?“.
I za kraj, uživajte u svojoj trudnoći. Nema ničeg lepšeg nego znati da u vama raste biće koje ste sa ljubavlju stvorili.
 |
| pinters |
Veoma se
zahvaljujemo Mami Andjeli I njenoj bebici na druzenju I delenju svog prelepog
iskustva ,takodje im zelimo puno srece u daljem odrastanju
Autor:Suzy
Нема коментара:
Постави коментар