Da mi je neko ranije rekao koliko će moj zvrk voleti nalepnice ne bih mu verovala. Čula sam da klinci jako vole da lepe, ali sam mislila da je to u rangu i drugih omiljenih igrica. Ono “volim ovo 5 minuta, pa ću onda nešto drugo da uzmem u ruke”. Međutim, kod njega se prema nalepnicama rodila mnoooogo veća ljubav, više u fazonu “mama, ovo toliko volim da ću se sa tim igrati ceo dan”. Kad ni dojenje ni crtani ne mogu da ga odvuku od njih, znate onda koliko ima sati, jel da?
Dok sam gledala svog zvrka kako lepi nalepnice, primetila sam koliko stvari on usput uči i shvatila sam zašto su u stvari ove aktivnosti toliko korisne. (Poznato je da ih preporučuju i mnogi okupacioni terapeuti za decu, kao i Ranko Rajović, NTC učenje).
Koje su dobiti igranja sa nalepnicama?
Konfučije je u svojoj izreci rekao ono što bi ukratko moglo da opiše dobiti ovakvih aktivnosti sa decom:
Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi i možda ću zapamtiti. Uključi me i razumeću.
Nalepnice nude mogućnosti za sva tri: i da deci nešto kažemo, i da im pokažemo, a i da ih uključimo i tako pomognemo da bolje razumeju.
1. Usavršavanje fine motorike
Kad vam je dete učilo samo da jede bilo je neophodno da razvije poznati “pincentni hvat”. E kod nalepnica ga još više usavršava. Koliko je samo preciznosti (i strpljenja) potrebno da svojim prstićima uhvati neku malu nalepnicu, da je potom odvoji od njih i pravilno zalepi na ciljanu površinu?
Kasnije će ova fina motorika biti korisna za pisanje ili da npr. precizno ugura konac u iglu. Ako ne sebi, onda svojoj ženi. Zar je to neće učiniti srećnom?
2. Bolja koordinacija
U lepljenju učestvuju obe ruke. Jednom odlepljuješ i lepiš, drugom pridržavaš. Toliko puno drugih aktivnosti u našim životima takođe zahteva bilateralnu koordinaciju ruku: od oblačenja, preko kuvanja, pa do kupanja, it sl.
Nalepnice su odličan način da dete tu tehniku usavrši, jer će mu kasnije definitivno trebati na svakodnevnom nivou.
3. Logičko zaključivanje
Dok lepi i tako odgovara na različite zadatke, dete uči gde je odgovarajuće mesto baš za tu nalepnicu, koja ide gore koja dole, levo/desno, koja ide posle koje. Ako je knjiga sa nalepnicama kvalitetno osmišljena, pomoći će vam da dete naučite kako dazaključuje o različitim korisnim stvarima u životu, a to je svakako jedna od važnijih kognitivnih funkcija.
Moj zvrk je već sada naučio stvari kao: šta je malo/veliko, koja nalepnica ide na koju odgovarajuću senku/obrise, ali naučio je i složenije odnose u životu, kao npr.: šta se dešava u kom godišnjem dobu, šta/gde/kad oblačimo, kako izražavamo određene emocije i kakvu ekspresiju tada pravimo. Nalepnice mogu biti odličan poligon za igru koju kasnije možete osmisliti kao nastavak nečega što ste naučili iz knjige sa nalepnicama. Ja sam baš tu vežbicu sa emocijama pronašla korisnom za kasnije aktivnosti. Zadatak u knjizi je bio da zalepi odgovarajući izraz lica na glave koje su bile nacrtane. Posle toga sam mu ja glumila te facijalne ekspresije i verbalno povezivala sa njegovim konkretnim ponašanjem u takvim situacijama. Zahvaljujući tome on sad zna da razlikuje kad je tužan a kad srećan.
4. Bogaćenje rečnika
Koliko smo samo novih reči naučili iz ovakvih knjiga. Od novih životinja, boja, preko novih vrsta hrane, pa sve do karakterističnih simbola godišnjih doba (npr. Sneško Belić, lišće, žir). Pa kad sve to ponavljamo i primenjujemo u stvarnom životu (na primer dok šetamo i razgledamo lišće koje pada), pamćenje tih pojmova je zagarantovano.
5. Razvoj emotivnog života
Možda ovo nije direktno uočljivo, ali oh, koliko je samo važno. Kod mog malog sam kao najvažnije u ovoj sferi primetila da se uči strpljenju. U početku je hteo da pocepa stranicu knjige ili nalepnicu kad mu nije išlo da je zalepi, a već sada se primeti napredak u tome. Strpljivo krene da lepi, pa podešava kako da pravilno stavi nalepnicu. Sve bez ijednog uzdaha ili vike. Osim naravno uzdaha zadovoljstva i onog srećnog “b(r)aaaavo” kad uspe. A to je odličan insentiv za njegovo samopouzdanje. Eto još jedne dobiti.
Ako je knjiga dobro osmišljena, o emocijama i odnosima među ljudima dete će puno moći da uči iz priča koje su mu u njoj predstavljene. Knjige koje zadovoljavaju taj kriterijum, kao i sve prethodno navedene, su definitivno iz one koje dolaze iz izdavačke kuće Klett. Probali smo mnoge, ali smo se ovima uvek vraćali. Izuzetno su kvalitetne i lepo organizovane.
Podeljene su na uzraste 2-3 godine, 3-4 godine i 4-5 godina, mada smo saznali da i ako ne nađemo odgovarajuću knjigu za naš uzrast, prema njima se slobodno možete odnositi kao prema dečijoj obući: slobodno kupite i za broj veći!
U kući Klett su za svaki uzrast kreirali po tri knjige: za razvoj inteligencije, kreativne inteligencije i emocionalne inteligencije. O podatku da je na njihovom kreiranju učestvovao tim stručnjaka sam se uverila već kod prve njihove knjige koju smo kupili. U prethodna dva meseca koliko ih koristimo sin je već naučio toliko puno stvari, da sa sigurnošću mogu da tvrdim kako su one pravi mali udžbenici za učenje, a sve kroz igru i interaktivne vežbice. Jer:
Deci je na ranom uzrastu najpotrebnija igra i podsticanje kreativnosti.
izvor:http://aleksandrabirta.com/
Нема коментара:
Постави коментар