Samim
saznanjem da je zena u drugom stanju vec krece poplava hormonskih reakcija. Ali
saznanjem da je I ta trudnoca visokog rizika jos jedno osecanje dolazi do
izrazaja strah za zivotom.Nije to strah borbe pojedinca za sopstveni zivot vec
borba za novonastali zivot koji tek treba da ugleda svetlost dana.
Licna privatna arhiva |
Saznanje zeljene trudnoce iscekivalo se sa
nestrpljenjem, pa samim tim I test na trudnocu je radjen tri dana od
iscekivanog ciklusa.Pojavila se ona mala bleda crtica koja je bila sasvim dovoljna
da srecu buducih roditelja upotpuni.Odlazak ginekologu je ubrzo usledio kako da
potvrdi trudnocu tako da uradi potrebne analizekoje sleduju svaku trudnicu.Kao
Rh negativna trudnica spadala sam u visoko rizicne trudnice, pa shodno tome
dobila sam I nalog za analizu antitela u serumu majke.Dobijeni rezultatie jako su
me podatresli . Saznajem da u mom serumu su prisutna antitela na rh pozitivne
erotricite. Znam sta to znaci da je moje telo los dom moje nerodjene bebice
Posto
je to bio pocetak trudnoce ni doktorima iz nase transfuzije nije bilo jasno
kako je do mesanja krvi doslo pa ni naseg ginekologa. Uveliko sam bila 10 +
nedelja kada je malisan vec uveliko aktivan dobila sam savet da se obratim
ginekoloskoj komisiji sa molbom da mi odobre prekid rizicne trudnoce, Za tu
tesku odluku imala sam svega par dana razmisljanja. Dosao je taj kobni I teski
dan odluke trudnoca 11 nedelja odlazim
pred komisiju I izlazem svoju odluku odluka je da trudnoca ostaje I das am svesna
velikog rizika koji sledi sa nastavkom ovakve trudnoce. Pitali su me za kraj da
li bih zelela da dobije jos jedno misljenje tj. Da odem do tercijalne klinike I
saznam od njih prognozu svoje trudnoce odgovorila sam sa jednim velikim “DA”
Na
GAK Narodni Front pojavila sam se vec posle par dana posle mukotrpne
administracije oko dobijanja uputa.U klinickom savetovalistu za trudnice
docekalo me je nasmejano I prijatno osoblje na celu sa sestom Zizom koja je
uvek bila tu da objasni I razjasni mnogobrojne trudnicke nedoumice.Posle konsultacije
sa doktorom ostala sam na klinici da se urade sve potrebne analize koje sleduju
ovakvoj trudnoci. Svi parametric koji bi ukazivali na nekakav prisutni problem
su bili negativni to je znacilo da je
bebac zdrav I da lepo napreduje.Na klinici su me takodje posetili sa Instituta za Transfuziju krvi –Srbija I objasnili
mi moju situaciju do najsitnijih detalja. Da titar koji je kod mene
dijagnostifikovan je manji od 2 sto ne predstavlja nikakvu opasnost po bebu I da
je jako vazno da se sto duze odrzi u tom nivo, a da ukoliko posle 20 nedelje
trudnoce pocne rasti moze doci do intrauteralna transfuzija sto znaci da bi
beba dobila transfuziju krvi sa cistim erotrocitima koja ne bi ni njoj a ni
meni smetala.U tom momentu sam krenula u borbu sa vetrenjacama da trudnoca bude sto duza da rezultati budu na min. sto
duze. Tako smo stigli do 34 nedelje kada su rezultati poceli rasti ali
nedovoljno da naprave problem I eto stigli smo do 40 nedelje sa titrom 16 koji nije
mogao da izazove velike problem. Bebac se rodio na blagovesti mali jedan
vragolan koji je bio pun snage kakav je I danas. Na klinici smo se zadrzali
citavih 7 dana jer je malisan od svega
imao povecanu fizolosku zuticu I to je sve. Sada imamo dve godine I veoma smo
veseli I nestasni .
Razlog
zbog kojeg sam vam prenela svoje iskustvo je da sve trudnice koje su u slicnoj situaciji ne
pokleknu I da ne gledaju crno na svoju situaciju jer posle kise uvek dolazi
sunce.
O rh negativnim trudnocama procitacete u nekom narednom clanku.
Нема коментара:
Постави коментар